povratak na prvu stranu

Cirilicni fotovi za graviranje iz naseg razvoja

Graviranje Cirilice trebalo bi da bude jedan ozbiljan posao. Izgravirana mesingana ploca cesto vise prica o graveru koji je tu plocu izgravirao nego sam natpis na ploci. Iako se graver ne potpise na ploci, on se ne moze sakriti, ploca prica svoju pricu o njemu, koliko je poznavao cirilicu i kakvu je tehnologiju imao. Na ploci najcesce nema godina kada je radjena, ali se graver ipak ne moze kriti iza cinjenice da je plocu odavno pisao. Pogledajmo samo nadgrobne spomenike pravljene pre Drugog svetskog rata i danasnje spomenike. I pored razlike u vremenu nekad i vece od sto godina, skoro bez izuzetka stari natpisi izgledaju bolje. Sva ta silna tehnologija racunara nije doprinela da se u svakodnevnom zivotu izgled cirilice poboljsa. Samo vrlo retko kao glavna premija na lutriji zasvetli negde “Sava” naseg Jovice Veljovica ili “Minion” Roberta Slimbaha. Prevesti ovakve fontove u dobre graverske fontove, podrazumeva dosta znanja od tipografije do masinstva. Ovaj ogroman posao trebalo bi da bude drzavni posao i obaveza, ali na zalost nije. Doduse ukoliko bi drzava ovo i uradila i svi graveri dobili obradjen dobar font, dobar graver prestao bi da bude prepoznatljiv po svome graviranju, ne bi vise oni retki poznavaoci cirilice mogli da kazu: npr. “Ovu lepu plocu izgravirao je majstor Jova”. Rec majstor u ovom zanatu trebalo bi zameniti sa “velemajstor” ukoliko neko stvarno gravira dobu cirilicu. Sada to najcesce izgleda ovako: “Izgrebi mi majstore ovu firmu, najeftinije sto moze, samo da moze da se procita – nije za mene”.

Prvu gravuru sopstvenom cirilicom i CNC masinom napravili smo 1988. za izlozbu Vukovoj zaduzbini, posvecenu cirilicnim pismima 1989. godine (koja nije odrzana).

Pocetkom 90-tih godina poceli smo razvoj sopstvenog graverskog Font Editora koji je bio u mogucnosti da napravi-iskompajlira jednolinijske fontove i slozene viselinijske fontove, a paralelno sa tim i razvoj graverskog programa koji je mogao pisati – gravirati ovim fontovima. Ovo se nije moglo kupiti na svetskom trzistu, a nekoliko cirilicnih fontova napravljenih od strane najvecih svetskih proizvodjaca ni iz daleka nisu zadovoljavale nase potrebe.

Po zavrsetku prve varijante ovih programa stvorili smo tehnicku mogucnost da graviramo cirilicom. Najveca prepreka koja je tada stajala pred nama bio je nedostatak JUS standarda za cirilicna pisma a pogotovo za tehnicko pismo koje nam je bilo preko potrebno za rad u industriji.

Ovakva situacija navela nas je da zapocnemo jedan potpuno drugi veliki posao – razvoj novih cirilicnih fontova. Uvezli smo Machintosh i NextStation, digitalizer i ploter velikog formata i tako zapoceli razvoj sopstvenih cirilicnih fontova, prvenstveno tehnickog, prateci dostignuca najvecih svetskih tipografskih kuca.

Rezultat naseg rada za ovih 15 godina na cirilici, u jednoj od najtezih tehnika pisanja – graviranju mozete delimicno videti na ovoj stranici. Ukupno imamo razvijeno 12 cirilicnih fontova sa kojima pokrivamo skoro sve potrebe u graverstvu. Naravno, imamo mogucnost da i svaki doneseni font izgraviramo upravo onako kako je napravljen.

Prednost nasih graverskih cirilicnih fontova je u tome sto oni pored svoga dobrog grafickog izgleda je imaju i svoje simetricne latinicne fontove sto je prava retkost kako na domacem tako i na svetskom trzistu. Tek poredjenjem cirilice sa najboljim latinicnim fontovima i njeno postavljanje “rame uz rame” sa najboljim latinicnim fontovima moze se braniti vrednost cirilice.

Mozete procitati jedan nas dopis sajtu www.cirilica.org koji nije uspeo da cirilicu pomeri sa mrtve tacke. Ka boljoj cirilici.pdf (650kb)

Cirilica – kratka istorija

Cirilica je slovenska azbuka nazvana po Sv. Cirilu jer se drzalo da je on izmislio; Verovatnije da je cirilicu sastavio jedan od ucenika Cirila i Metodija prema grckim unicijalima (uspravnim slovima) od kojih je 23 uzeto nepromenljivo, ili nesto prepravljeno, a ostalih 14 prostih slova nacinjeno prema glagoljici ili samostalno; sem njih bilo je jos 7 slozenih slova. Najstariji cirilski spomenik samuilov natpis iz 993. godine nadjen je u Makedoniji. Najlepsa cirilica bila je u Miroslavljevom Evandjelju.”

Vukovom reformom u recniku 1818. godine izbacena su nepotrebna slova i dodata nova, tako da je nova cirilica nazvana Vukovica. Srpska cirilica je postala unikatna po tome sto omogucava da se sa 30 slova zadovolji nacelo: jedan glas - jedno slovo i jedno slovo - jedan glas.

Cirilica je pismo koje koriste slovenski jezici: ruski, ukrajinski, beloruski, srpski, makedonski i bugarski.