povratak na prvu stranu

Graver - graviranje najlepsih cirilicnih i latinicnih slova.

Graver je majstor koji rucnim ili masinskim putem gravira slova i razne gravure. Graver nije Glodac ili Frezac iako gledajuci masinu u radu moze izgledati slicno, cak ni sami nozevi – alati nisu isti. Vekovima je ovaj zanat bio u neraskidivoj vezi sa umetnoscu. Gravura je prvenstveno trebala biti lepa i dopadljiva a potom i da prenese poruku koja je izgravirana. U danasnje vreme dolaskom novih tehnologija stvari su se promenile. Vise graver ne mora biti umetnik, jednostavno ukuca potreban tekst, iz memorije racunara izvadi gotov simbol, ornament ili grb i masina dalje gravira sama. Na kraju krajeva vise niko od gravera ne ocekuje umetnost vec obican rutinski posao. Ova situacija je mozda najbolje vidljiva u industriskom graverstvu, gde se na primer na svakom proizvodu gravira samo drugi broj.

Skole za gravere ne postoje, a ukoliko neko i nudi ovakvo obrazovanje, onda je to cisto marketinski, da upotpuni listu zanimanja, a o samom zanatu ili praksi nema ni pomena.

Na nasem podneblju situacija se malo razlikuje jedino po tome sto se svaki graver mora sam “dovijati” za cirilicna slova, koja cine osnov graviranja (vidi stranicu cirilica). Po tome se na nasem podnevlju razlikuje dobar graver – majstor od obicnog majstora zanatlije. Da bi jedna gravura sa pripadajucim tekstom bila dobra, potrebno je u nasim uslovima izboriti se sa svim tipografskim problemima koji na raskrsnici puteva latinice i cirilice samo neupucenom izgledaju jednostavno. Ako jedan majstor sve ove tipografske probleme savlada, pa pritom i savremenu racunarsku tehnologiju, opet mu preostaje da savlada jednu veliku oblast “ostrenje” i pravljenje najrazlicitijih tipova nozeva, razlicitih profila za razlicite namene i materijale, kao i razlicitih velicina cesto majih i od 0,1mm. Ako sve ovo jedan graver uglavnom samouk, savlada i taj posao sa uspehom radi, onda bi ovo “majstor” trebalo da ima tezinu pocasnog majstora kao “Velemajstor” a ne kao sto je u nasim uslovima najcesci slucaj “majstore” kao – susteru, zidaru, drndaru, vodoinstalateru itd., bez ikakve namere da ove zanate tako potrebne svakom drustvu potcenimo. Jednostavno ovo je izuzetno specifican i tezak posao na ovom podneblju ukoliko graver ne zeli da pise cirilicnim slovima koje nam je zapad napravio za graverstvo. Opet da ne pomislite da zapad kritikujemo sto nam nije bolju cirilicu za graviranje napravio, recicemo i ovo, da nam zapad nije napravio graverske masine i ovakve “Drljave cirilicne fontove” mi bi Srbi mogli samo stapom po pesku da pisemo vukova savrsena fonetska i graficko zapustena i nerazvijana cirilicna slova.