Ukratko opste o graviranju

RUCNO GRAVIRANJE spada u vrlo stare zanate i javlja se na samom pocetku ljudske civilizacije. Kasnije najraprostranjenije rucno graviranje bilo je graviranje oruzja, a najcenjenije kod izrade novca. Evolucija rucnog graviranja i uopste graviranja moze se najbolje sagledati prateci nuizmaticarske izlozbe kovanog novca ciji su najraniji primerci datiraju  500 godina pre Hrista. U danasnje vreme ovaj zanat izumire, skole za njega ne postoje, samouci su retki kao i moguci poslovi za ove zanate.

MASINSKO GRAVIRANJE – Pantografima nastalo je u drugoj polovini devetaestog veka, a puni procvat dozivelo je u prvoj polovini dvadesetog veka. Potisnulo je u velikoj meri rucno graviranje, kao sto ce i njega krajem veka potisnuti numericko CNC graviranje.

NUMERICKO – CNC GRAVIRANJE pocelo je da se znacajnije primenjuje od 1980. a pravu ekspanziju dozivelo je oko 1990.-1995 godine, kada je skoro u potpunosti prekinuta proizvodnja pantograf masina koje su citavo stolece pre toga bile osnov masinskog graviranja. U novom milenijumu, a narocito posle 2004. godine pojavljuju se prve ultra precizne CNC graverske masine cija je preciznost 1 nanometar u sve tri osnovne ose (xyz), a u cetvrtoj i petoj osi rezolucije 1/100.000 stepena. Obicnom citaocu ova preciznost nista nece znaciti, a oni masinske struke koji su u praksi stvarno nesto precizno radili i to merili mogu jednostavno ostati bez daha ili jednostavno ne verovati. Rukovanje najednostavnijim hobi i 2,5 D masinama moze biti na nivou zanata (misleci pri tome da ovaj posao moze obavljati jedan covek-majstor), dok rad u punoj 3 i 5 dimenzija spada u vrlo ozbiljne-slozene poslove i zahteva jednu celu uigranu visokostrucnu ekipu.