povratak na prvu stranu

Graver je majstor koji rucnim ili masinskim putem gravira slova i razne gravure. Graver nije ni Glodac ni Frezac iako gledajuci masinu u radu moze izgledati slicno. Cak ni sami nozevi – alati nisu isti. Vekovima je ovaj zanat bio u neraskidivoj vezi sa umetnoscu. Gravura je prvenstveno trebala biti lepa i dopadljiva a potom i da prenese poruku koja je izgravirana.

U danasnje vreme dolaskom novih tehnologija i novih zahteva u industriskoj proizvodnji stvari su se promenile. Graver vise ne mora biti umetnik, jednostavno ukuca potreban tekst, iz memorije racunara izvadi gotov simbol, ornament ili grb i masina dalje gravira sama. Na kraju krajeva vise niko od gravera ne ocekuje umetnost vec obican rutinski-zanatski posao. Dizajn se prepusta dizajnerima, a graver postaje puki "izvrsitelj" i biva bolji majstor jedino po tome sto vernije prenese zamisao dizajnera sa fajla na materijal. Ova situacija je mozda najbolje vidljiva u industriskom graverstvu, gde je na primer potrebno svakom proizvodu gravirati samo drugi broj. Najzasluzniji za "izumiranje" gravera i graverskog zanata uopste bice u narednoj deceniji YAG laseri visoke rezolucije koji su vec danas u stanju da direktno graviraju najtvrdje metale laserskim zrakom debljine 1 mikron u 3 i 5D. Prakticno za izradu gravure "iza snova" potreban je dobar dizajner koji ce to nacrtati - izprogramirati na racunaru, dobar masinski inzenjer koji ce to prebaciti u masinski program, i masina Laser koji ce to uraditi. Najbolji primer za to je DMG laseri. I sto bi rekao Mile-Tranzicija "I gde je tu sada Graver - a", gde se ono dede, gde nestade.

Pre jedno 10 godina na jednoj javnoj licicitaciji za jedan posao (obelezavanje javnog objekta) dobijemo mi posao uz pomoc probnih ispisa trazenog posla na ploteru velikog formata. Komentar jednog gravera ucesnika licitacije (direktno investitoru na licitaviji) bio je; "Oni to rade nekim RACUNARCICIMA" a mi kad to izgraviramo to je "STVARNO" izgravirano. Moram priznati da je neukom investitoru to ostavilo vrlo jak utisak, i skoro da su se pokolebali sto su nama dali posao. Mi smo se prvo smejali, ali kad videsmo "da je djavo odneo salu" pocesmo i mi da pljujemo njegov pantograph iz vremena Franje Josifa i jedva se nekako odbranimo da ne igubimo vec dobijen posao.

Skole za gravere ne postoje, a ukoliko neko i nudi ovakvo obrazovanje, onda je to cisto marketinski, da upotpuni listu zanimanja, a o samom zanatu ili praksi nema ni pomena.

Na nasem podneblju situacija se malo razlikuje jedino po tome sto se svaki graver mora sam “dovijati” za cirilicna slova, koja cine osnov graviranja (vidi stranicu cirilica). Po tome se na nasem podnevlju razlikuje dobar graver – majstor od obicnog majstora zanatlije. Da bi jedna gravura sa pripadajucim tekstom bila dobra, potrebno je u nasim uslovima izboriti se sa svim tipografskim problemima koji na raskrsnici puteva latinice i cirilice samo neupucenom izgledaju jednostavno. Ako jedan majstor sve ove tipografske probleme savlada, pa pritom i savremenu racunarsku tehnologiju, opet mu preostaje da savlada jednu veliku oblast “ostrenje” i pravljenje najrazlicitijih tipova nozeva, razlicitih profila za razlicite namene i materijale, kao i razlicitih velicina cesto majih i od 0,1mm. Ako sve ovo jedan graver uglavnom samouk, savlada i taj posao sa uspehom radi, onda bi ovo “majstor” trebalo da ima tezinu pocasnog majstora kao “Velemajstor” a ne kao sto je u nasim uslovima najcesci slucaj “majstore” kao – susteru, zidaru, drndaru, vodoinstalateru itd., bez ikakve namere da ove zanate tako potrebne svakom drustvu potcenimo. Jednostavno ovo je izuzetno specifican i tezak posao na ovom podneblju ukoliko graver ne zeli da pise cirilicnim slovima koje nam je zapad napravio za graverstvo. Opet da ne pomislite da zapad kritikujemo sto nam nije bolju cirilicu za graviranje napravio, recicemo i ovo, da nam zapad nije napravio graverske masine i ovakve “Drljave cirilicne fontove” mi bi Srbi mogli samo stapom po pesku da pisemo vukova savrsena fonetska i graficko zapustena i nerazvijana cirilicna slova.

Ukratko opste o graviranju

RUCNO GRAVIRANJE spada u vrlo stare zanate i javlja se na samom pocetku ljudske civilizacije. Kasnije najraprostranjenije rucno graviranje bilo je graviranje oruzja, a najcenjenije kod izrade novca. Evolucija rucnog graviranja i uopste graviranja moze se najbolje sagledati prateci nuizmaticarske izlozbe kovanog novca ciji su najraniji primerci datiraju  500 godina pre Hrista.... nedavno na televiziju u jednoj emisiji gledam da su nadjene neke mumije iz starog Egipta koje datiraju oko 3000 godina pre nove ere i imale su ogrlice od sitnih novcica ... e pa sad vise neznam bas tacno kad se pocelo (valjda je neko morao neki stemplic da izgravira za stancovanje ovog novca), ja sam majstor graver, nisam istoricar :-). U danasnje vreme ovaj zanat izumire, skole za njega ne postoje, samouci su retki kao i moguci poslovi za ove zanate.

MASINSKO GRAVIRANJE – Pantografima nastalo je u drugoj polovini devetaestog veka, a puni procvat dozivelo je u prvoj polovini dvadesetog veka. Potisnulo je u velikoj meri rucno graviranje, kao sto ce i njega krajem veka potisnuti numericko CNC graviranje.

NUMERICKO – CNC GRAVIRANJE pocelo je da se znacajnije primenjuje od 1980. a pravu ekspanziju dozivelo je oko 1990.-1995 godine, kada je skoro u potpunosti prekinuta proizvodnja pantograf masina koje su citavo stolece pre toga bile osnov masinskog graviranja. U novom milenijumu, a narocito posle 2004. godine pojavljuju se prve ultra precizne CNC graverske masine cija je preciznost 1 nanometar u sve tri osnovne ose (xyz), a u cetvrtoj i petoj osi rezolucije 1/100.000 stepena. Obicnom citaocu ova preciznost nista nece znaciti, a oni masinske struke koji su u praksi stvarno nesto precizno radili i to merili mogu jednostavno ostati bez daha ili jednostavno ne verovati. Rukovanje najednostavnijim hobi i 2,5 D masinama moze biti na nivou zanata (misleci pri tome da ovaj posao moze obavljati jedan covek-majstor), dok rad u punoj 3 i 5 dimenzija spada u vrlo ozbiljne-slozene poslove i zahteva jednu celu uigranu visokostrucnu ekipu.